"Naša ekonomija prolazi kroz drugi spoljni šok - drugi za dvije godine", rekao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni dodajući da su izgledi (za ekonomiju) podložni rizicima i veoma velikoj neizvjesnosti.
Nastojeći da odgovori na ekonomske posljedice ruskog rata u Ukrajini, Evropska unija će produžiti važenje labavijih ograničenja potrošnje članica za još godinu dana.
Evropska komisija preporučila je danas da se pravila EU o budžetskoj disciplini suspenduju i tokom 2023. jer je članicama potrebno duže vrijeme fiskalne fleksibilnosti da se uhvatile u koštac sa ekonomskim rizicima zbog rata.
EU je 2020. zbog pandemije deaktivirala svoju punu kontrolu nad nivoom nacionalnog duga članica i to je trebalo da važi do kraja 2022.
Međutim, sada se planira važenje labavijih pravila do početka 2024, s obzirom na pad trgovine energentima sa Rusijom, rast inflacije i prekide u lancima snabdijevanja.
"Naša ekonomija prolazi kroz drugi spoljni šok - drugi za dvije godine", rekao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni dodajući da su izgledi (za ekonomiju) podložni rizicima i veoma velikoj neizvjesnosti.
Preporuka Evropske komisije, koju treba da odobre ministri finansija EU, predstavlja odgovor na kratkoročne potrebe za potrošnjom članica, čiji je cilj da pomognu svojim ekonomijama, a da se istovremeno ne podriju pravila koja treba da spriječe rast budžetskih deficita do nivoa koji su pokrenuli grčku dužničku krizu 2009.
Komisija je prošle nedelje smanjila prognoze ekonomskog rasta EU na 2,7 odsto u 2022. i 2,3 odsto u 2023. sa četiri procenta odnosno 2,8 odsto predviđanih u prognozama objavljenim prije ruskog napada na Ukrajinu.
Ekonomija EU je u 2021. porasla za 5,4 odsto nakon duboke recesije zbog pandemije. U 2020. bruto domaći proizvod EU pao je za 5,9 odsto.
Plan produženja važenja labavijeg fiskalnog okvira EU za još godinu dana dolazi u trenutku kada se očekuje da inflatorni pritisci podstaknu Evropsku centralnu banku da narednih mjeseci okonča godine labavu monetarnu politiku, uključujući rekordno niske kamate.
Takva politika bila je namijenjena podsticanju ekonomskih aktivnosti u 19 članica zone eura.
Đentiloni je rekao da dok se prolazi kroz novi period turbulencija prouzrokovan ruskom invazijom na Ukrajinu vlade moraju da imaju fleksibilnost da prilagode svoje politike nepredvidivom razvoju događaja.
"Daleko smo od ekonomske normalnosti", istakao je evrokomesar.
